|
Sadržaj:
|
|
|
1. Pristup efikasnom
rešavanju vracanja bespravno oduzete imovine - osnovni koncept
| Predmet i cilj | |
|
Svrha ovog projekta je efikasno rešavanje problema vracanja i nadoknade nepokretne imovine koja se u ovom trenutku ne može jednostavno vratiti u fizickom obliku. Ovo se prvenstveno odnosi na porušene objekte i one nepokretnosti (stanove) koji se u ovom momentu nalaze u posedu fizickih lica koja su stekla odredena prava zakonskim putem te se ista moraju razrešiti na teret države. Ovim projektom mogao bi biti rešen i problem vlasnickih stanova opterecenih stanarskim pravom. U Srbiji je Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine oduzeto 70.000 stanova, od cega je 35.000 odmah izuzeto iz nacionalizacije, vraceno vlasnicima i optereceno stanarskim pravom. 35.000 je ostalo nacionalizovano, što je najmasovnije oduzimanje što se tice stambenog prostora. Sudbina i jedne i druge kategorije stanova bila je slicna. Po unutrašnjosti zemlje takve zgrade su masovno rušene tako da je njihov koncentrat u Beogradu. Kada su u pitanju stanovi u privatnom vlasništvu koji su optereceni stanarskim pravom po zvanicnoj statistici iz 1994. godine njihov broj je bio 8.800 od cega je 6.600 bilo u Beogradu, a ostalo u drugim mestima Srbije (2.200). Po nekim skorijim procenama broj takvih stanova u Beogradu nije veci od 3.000. Razlog ovom smanjenju je dalje rušenje takvih objekata, ali i prodaja neuseljivih stanova koje su potom novi vlasnici raseljavali. Od nacionalizovanih stanova znatan broj je pripadao zadužbinama i legatima te nije mogao biti predmet prodaje, a ako je kojim slucajem bio prodat to je cinjeno kršenjem zakona. S toga se procenjuje da oduzetih prodatih stanova u Srbiji ima oko 12.000. Iz svega recenog sledi da je potreba za izgradnjom stambenog prostora 12.000 + 3.000 = 15.000 stanova prosecne velicine 70 m2. [početak] |
|
|
Realizacija
|
|
|
Za potrebe realizacije ovog projekta potrebno je formirati poseban fond kojim bi upravljao Upravni odbor sacinjen od predstavnika Države i originalnih vlasnika oduzete imovine udruženih u Ligu za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, oformljen na paritetnoj osnovi. Vlasnici gradevinskog zemljišta i nepokretnosti koje su urbanistickim planom predvidene za rušenje (a prethodno vracene u naturalnom obliku) udruženi u LIGU i po svojoj sopstvenoj volji, uneli bi u fond svoje nepokretnosti kao osnov za dobijanje hipotekarnih kredita od stranih banaka. [početak] |
|
|
Efekti
|
|
|
Na ponudenim lokacijama (prvenstveno najatraktivnijim) gradilo bi se po uslovima predvidenim urbanistickim planom. Za svaki izgradeni m2 stambenog ili poslovnog prostora potrebno je oko 1000 DEM (ukljucujuci i placanje komunalnih usluga), a tržišna vrednost izgradenog stambenog prostora je 2.500 - 3.000 DEM, dok je poslovni prostor 6.000 DEM i više po 1 m2 (cene nepokretnosti u Beogradu). Dakle, za 1.000 DEM kroz izgradnju bi se stvorila vrednost u proseku od 4.500 DEM. Ukoliko se prednost dâ poslovnom prostoru profit bi bio veci. U zavisnosti od vrednosti zemljišta i eventualnih porušenih objekata i velicine novoizgradenog zdanja, vlasnik istih bi u nadoknadu dobio izgraden prostor na svojoj lokaciji po unapred potpisanom ugovoru (10 - 30% od novoizgradenog objekta), 20% bi bilo ponudeno na prodaju u cilju vracanja kredita ili obnove ciklusa gradnje, tako da bi 50 - 70% ostalo za rešavanje pitanja povracaja oduzete imovine. Ukoliko bi ovaj projekat obuhvatio i raseljavanje stanara koji imaju stanarska prava u privatnim stanovima, stanari bi morali da participiraju u ceni stana ako žele da postanu vlasnici novoizgradenih stanova, a njihovo ucešce u ceni stana bilo bi umanjeno za vrednost stanarskog prava koja poseduju. Njihova participacija bi uvecala finansijsku vrednost fonda. Na ovaj nacin - pokretanjem gradevinske operative stvorili bi se uslovi za multiplikovanje privredne aktivnosti i porast zaposlenosti u zemlji. Projekat nudi izuzetno kvalitetnu kompenzaciju za spornu imovinu oko koje bi se lako dogovorili originalni vlasnici i otkupci stanova. Pri svemu treba voditi racuna da su od originalnih vlasnika oduzimana celokupna imanja sa zemljištem, a da su otkupci stanova otkupljivali samo stambeni prostor te je vrednost kojom bi njih trebalo obeštetiti znatno manja. [početak] |
|
|
Glavna napomena
|
|
|
Preduslov za realizaciju ovog projekta je zabrana prometa imovine oduzetog porekla do donošenja Zakona o vracanju nepravedno oduzete imovine i obeštecenju da bi se 1) kolicina imovine za obeštecenje svela na minimum, i 2) stvorio dovoljan fond privatnih nepokretnosti na osnovu kojih bi se uzimali hipotekarni krediti za izgradnju. U smislu tacke 1) iz prethodnog stava, kroz Zakon o ekstra profitu Država bi od obaveznika placanja mogla povratiti nepokretnu imovinu koju su isti stekli putem privilegovanih položaja (uzurpirali) i koja kao takva podleže reviziji vlasništva. Vracanjem u državni posed takva imovina postaje oslobodena za fizicki povracaj (lokali, poslovni prostor i sl.). Na kraju, ali ne i po važnosti, podsecamo da je glavni preduslov za uspešno rešenje procesa restitucije precizna evidencija imovine koja mora biti predmet posebnog zakona. [početak] |
|
2. Uredba o
privremenom obustavljanu prometa nepokretnosti koje su prešle u državnu
i društvenu svojinu oduzimanjem po osnovu konfiskacije, sekvestracije,
nacionalizacije, agrarne reforme i eksproprijacije bez naknade
|
Član 1.
|
|
Zabranjuje se promet nepokretnosti koje su vlasnicima oduzete od strane države, a u korist opštenarodne,državne i društvene svojine,primenom propisa o konfiskaciji, sekvestraciji, nacionalizaciji, agrarnoj reformi i eksproprijaciji bez naknade. Zabranom prometa nepokretnosti u smislu stava 1. ovog clana smatra se otudjenje, zakup, hipotekarno opterecenje, zaloga, poklon ili bilo koja druga pravna radnja, teretni ili besteretni pravni posao sa ovom imovinom. |
|
Član 2.
|
|
Zabrana iz člana 1. ove uredbe odnosi se na: 1) organe Republike Srbije, i organe autonomne pokrajine i lokalne samouprave za nepokretnosti u državnoj svojini nad kojima imaju pravo upravljanja, korišcenja i raspolaganja; 2) pravna lica (društvena preduzeca, javna preduzeca, akcionarska društva, državna i privatna preduzeca i sva druga pravna lica koja su kao takva registrovana u privrednom sudu) za nepokretnosti u društvenoj i državnoj svojini nad kojima imaju pravo upravljanja, korišcenja i raspolaganja; 3) fizicka lica za nepokretnosti koje su stekli po osnovu prava trajnog korišcenja, stanarskog prava ili zakupa na neodredjeno vreme. |
|
Član 3.
|
|
Zabrana prometa nepokretnosti važi do dana stupanja na snagu zakona o povracaju imovine i obeštecenju vlasnika oduzete imovine. |
|
Član 4.
|
|
|
| [početak] |
3.
Zakon o vraćanju neopravdano oduzete imovine i obeštecenju - osnovna načela
Glava I
|
Osnovne odredbe
|
|
|
Ovim zakonom ureduju
se uslovi, nacin i postupak vracanja neopravdano oduzete imovine
koja je prešla u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu
(u daljem tekstu: državna svojina) oduzimanjem prava svojine od
ranijjeg vlasnika, fizickog ili pravnog lica, sekvestracijom, konfiskacijom,
nacionalizacijom i eksproprijacijom bez naknade, na osnovu pojedinacnog
akta nadležnog organa, primenom nekog od propisa navedenih u clanu
2. ovog zakona ili nekog drugog propisa, kao i uslovi, nacin i postupak
ostvarivanja prava na obeštecenje u slucajevima kada restitucija
nije moguca. Član 2. Ovaj zakon
ce se primeniti u slucajevima kada je imovina prešla u državnu svojinu
na osnovu sledecih propisa: |
|
|
Korisnik i obveznik
prava na povraćaj ili obeštecenje
|
|
|
Ako fizicko lice iz stava 1. ovog clana nije u životu u momentu stupanja na snagu ovog zakona, pravo na povracaj ili obeštecenje prelazi na naslednike. Naslednikom prava na povracaj ili obeštecenje smatra se lice koje je ostavinskim rešenjem oglašeno za naslednika lica koje bi po ovom zakonu imalo pravo na povracaj ili obeštecenje, odnosno naslednici ovog lica po pravu predstavljanja. Ukoliko fizicko lice iz stava 1. ovog clana nije u životu u momentu stupanja na snagu ovog zakona, a ne postoji ostavinsko rešenje kojim je utvrdeno ko su njegovi naslednici, zato što ostavinski postupak nije voden ili je obustavljen ili iz nekog drugog razloga, svako od lcica koja po Zakonu o nasledivanju mogu biti pozvana na nasledivanje ima pravo da traži pokretanje postupka povracaja ili obeštecenja u skladu sa ovim zakonom. U slucaju da se kao korisnik prava na povracaj ili obeštecenje pojavljuje lice koje nasleduje po testamentu, pravo na povracaj ili obeštecenje imace legatar u skladu sa legatom, a testamentalni naslednik do visine udela odredenog testamentom. U slucaju da je predmet oduzimanja bila imovina pravnog lica, korisnici prava na povracaj ili obeštecenje su fizicka lica - njihovi osnivaci, ili fizicka lica - osnivaci pravnih lica koja su osnivaci pravnih lica cija je imovina oduzeta odnosno njihovi naslednici. Fizicka lica iz prethodnog stava su: udelnicari kod društava sa ogranicenom ili neogranicenom solidarnom odgovornošcu, akcionari kod akcionarskih društava, ortaci kod ortackih društava, komplementari kod komanditnih društava, osnivaci nezavisnih fondova i udruženja. Svako od navedenih lica odnosno njegov naslednik ima pravo na povracaj odnosno obeštecenje proporcionalno velicini svog udela, broju akcija ili ulogu u fondu ili udruženju na dan prelaska imovine pravnog lica u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu. Korisnik prava na povracaj ili obeštecenje može biti i verska organizacija ili zajednica. Verska organizacija ili zajednica ostvaruje pravo na povracaj na isti nacin kao i fizicko lice. Imovina zadužbina i drugih nekomercijalnih pravnih lica koja je po bilo kom osnovu prešla u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zajednicku svojinu na osnovu ovog zakona dobija status predviden osnivackim aktom i statutom. Član 4. Obveznik povracaja
ili obeštecenje je Savezna Republika Jugoslavija, ako je do neopravdanog
oduzimanja imovine došlo na osnovu saveznog propisa ili nezakonitim
aktom saveznog organa, a Republika Srbija ili Republika Crna Gora,
ako je oduzimanje izvršeno na osnovu republickog propisa ili radnjom
republickog organa. Član
5. Predmet prava na
povracaj odnosno obeštecenje mogu biti: Alternativa za stav
1. clana 5:
Član 6. Pravo na povracaj
ili obeštecenje ostvaruje se prema faktickom i pravnom stanju u
kome je stvar ili imovinska celina bila u momentu pravosnažnosti
pojedinacnog akta kojim je oduzimanje odredeno, odnosno u momentu
oduzimanja državine ako je do njega došlo bez donošenja pojedinacnog
upravnog ili sudskog akta, a u visini tržišne vrednosti u momentu
pravosnažnosti rešenja o povracaju ili obeštecenju. |
|
Glava II
|
Prava korisnika
povracaja ili obeštecenja
|
|
|
Korisnik ima pravo na povracaj
oduzete imovine u naturalnom obliku (naturalna restitucija). Član 8. Visina i nacin isplate novcanog
obeštecenja ili obeštecenja u obliku hartija od vrednosti utvrduje
se u visini tržišne vrednosti oduzete imovine na dan pravosnažnosti
rešenja o obeštecenju ili isplate, a prema stanju te imovine u
vreme oduzimanja. Član 9. Obveznice kojima se vrši obeštecenje
korisnika denacionalizacije u slucaju kada nije moguce neposredno
vracanje stvari i imovinskih celina izdaje obveznik vracanja i
glase na iznos u DEM, a isplacuju se u dinarima po zvanicnom kursu,
osim ukoliko je zvanicni kurs niži od tržišnog kursa za više od
10%, kada se isplacuje prema tržišnom kursu. Član 10. Procenu vrednosti stvari ili
imovinske celine vrše ovlašceni procenjivaci u skladu sa metodologijom
koju propiše Agencija za procenu imovine. |
|
Glava III
|
Postupak povraćaja
ili obeštecenja
|
|
|
U postupku povracaja i obeštecenja
ucestvuju:
Prvostepena komisija za sprovodenje
postupka povracaja ili obeštecenja obrazuje se za svaku opštinu
na teritoriji Republike i sastoji se od predsednika i cetiri clana
koji imaju zamenike.
Strankama u postupku smatraju
se korisnik, odnosno njegov naslednik i obveznik povracaja ili obeštecenja. Član 14. Postupak se sprovodi po odredbama
Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ, br. 33/97).
Protiv rešenja prvostepene komisije
pravo žalbe imaju podnosilac zahteva, obveznik povracaja ili obeštecenja
i republicki javni pravobranilac, ako nade da je recenjem povreden
zakon u korist fizickog ili pravnog lica, a na štetu javnog interesa.
Protiv rešenja drugostepene komisije kojim se žalba u celini ili delimicno odbija može se povesti upravni spor, u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima (Službeni list SRJ, br. 46/96).
Prvostepena komisija je dužna
da rešenje dostavi svim zainteresovanim licima i zemljišnoknjižnom
sudu u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja. Član 18. Za sve podneske i sve rednje koje se vode po ovom zakonu ne placaju se troškovi postupka. Član 19. Agenciji za procenu imovine poveravaju se poslovi u vezi procene imovine i strucna i organizaciona pomoc u postupku povracaja ili obeštecenja.Agenciju obrazuje Vlada Republike Srbije. Organizacija i nacin rada Agencije ureduje se posebnim propisom. [sadrzaj] |
|
Glava IV
|
1) Stambene zgrade,
stanovi i poslovne prostorije
|
|
|
Predmet povracaja ili obeštecenja
su: Član 21. Korisnik ima pravo na povracaj
stambene zgrade, stana ili poslovne prostorije koji se u momentu
stupanja na snagu ovog zakona nalaze u državnoj svojini. Član 22. Društveno pravno lice, obveznik
povracaja stambene zgrade, stana ili poslovnog prostora, koje je
pravo korišcenja steklo punovažnim teretnim pravnim poslom, ima
pravo na naknadu štete, u visini revalorizovane placene cene. Član 23. Lice koje na stambenoj zgradi
ili stanu ima pravo zakupa stana u državnoj svojini proisteklo iz
ranijeg stanarskog prava, ima pravo da mu se pod istim uslovima
dodeli u zakup drugi odgovarajuci stan, ako se sa korisnikom ne
sporazume o daljem korišcenju stana.
Ako je sadašnji vlasnik ili njegov pravni prethodnik stekao svojinu punovažnim teretnim pravnim poslom, korisnik denacionalizacije ima pravo na povracaj stvari, a sadašnji vlasnik ima pravo na obeštecenje shodno stavu 2 do 5 clana 21 ovog Zakona. [sadrzaj] |
|
|
2) Gradevinsko
zemljište
|
|
|
Pod gradevinskim zemljištem, usmislu ovog zakona, podrazumeva se zemljište na kome je u momentu oduzimanja postojala zgrada, zemljište koje je u tom momentu bilo predvideno za gradnju, kao i zemljište koje je oduzeto kao poljoprivredno ili šumsko, a na kome je kasnije izgraden gradevinski objekt ili je predvideno za gradnju. Član 26. Povracaj gradevinskog zemljiša Član 27. Za gradevinsko zemljište koje
nije predmet povracaja iz razloga navedenih u prethodom clanu,
korisnik ima pravo na obeštecenje u visini tržišše vrednosti zemljišta
na dan donošenja rešenja o obeštecenju. Član 28. Gradevinsko zemljište se, po
pravosnažnosti rešenja o povracaju, vraca u svojinu i državinu
korisniku ako na njemu nema objekata u svojini drugog pravnog
ili fizickog lica. Član 29. Ako se na zemljištu koje nije
izuzeto od vracanja u svojinu nalazi objekt drugog pravnog ili
fizickog lica, zemljšte se vraca u svojinu korisnika, a vlasnik
objekta ima pravo da zemljište koristi kao zakupac, a zakupninu
(rentu) odreduju sporazumno vlasnik zemljišta i zakupac. Član 30. Vlasnik objekta ima pravo da od zakupnine (rente) oduzme iznos, revalorizovan indeksom cena na malo, koji je uložio u uredenje i opremanje gradevinskog zemljišta. Član 31. Korisnik, na ciji zahtev nadležna Komisija pokrene postupak za vracanje ili obeštecenje, ima pravo da zahteva donošenje privremenih mera u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, do okoncanja postupka povracaja ili obeštecenja. Član 32. [sadrzaj] |
|
|
3) Poljoprivredno
i šumsko zemljište
|
|
|
Predmet vracanja je poljoprivredno
ili šumsko zemljište koje je u opštenarodnu, državnu, društvenu
ili zadružnu svojinu prešlo po nekom od osnova navedenom u ovom
zakonu, a koje se u trenutku stupanja na snagu ovog zakona nalaze
u istom režimu. Član 34. Korisnik ima pravo na povracaj
zemljišta koje se u trenutku donošenja ovog zakona nalazi u državnoj
svojini. Član 35. Ako se zemljište koje je predmet povracaja nalazi u privatnoj svojini vlasnik ima pravo na naknadu u obliku drugog zemljišta približnih kvaliteta, a ako to nije moguce u novcu, po tržišnoj vrednosti zemljišta na dan donošenja rešenja o povracaju. Član 36. Ako se ne vrši povracaj zemljišta,
korisnik naknade ima pravo na obeštecenje. Oblik obeštecenja utvrduje
se po redosledu predvidenom u clanu 7. ovog zakona.
Ako je šumsko zemljšte nakon oduzimanja pretvoreno u poljoprivredno, vratice se u sadašnjem stanju. Isto ce se postupiti ako je poljoprivredno zemljište u meduvremenu ulaganjem dobilo na vrednosti. Ako je poljoprivredno zemljište nakon oduzimanja zaparloženo ili devastirano na drugi nacin, lice koje je koristilo zemljište u momentu donošenja rešenja o povracaju, ima obavezu naknade štete. [sadrzaj] |
|
|
4) Preduzeća
|
|
|
Preduzece odnosno imovina preduzeca, koje je oduzeto, a bilo je u svojini fizickog lica, vraca se korisniku u svojinu, osim u sledecim slucajevima: (1) ako se tehnicki ne može
izdvojiti iz šireg privrednog ili infrastrukturnog kompleksa, Član 39. Korisnik koji nema prava na povracaj preduzeca, potražuje obeštecenje. Obeštecenje se vrši uspostavljanjem udela na kapitalu predmetnog preduzeca, a ako to nije moguce udela jednake vrednosti u slicnom preduzecu, novcanoj naknadi ili sigurnim hartijama od vrednosti, prema odredbama clana 7. ovog zakona. Član 40. Ako je predmet povracaja preduzece
odnosno imovina preduzeca cija je vrednost bitno smanjena u odnosu
na vrednost u momentu oduzimanja, korisniku pripada naknada za
razliku u vrednosti. Član 41. Ako je oduzeto preduzece bilo
u vlasništvu više pravnih ili fizickih lica, povracaj se vrši
uspostavljanjem udela fizickih lica - ranijih vlasnika ili osnivaca
pravnog lica koje je osnivac oduzetog preduzeca, na postojecem
državnom ili društvenom preduzecu, koje je bilo predmet oduzimanja
ili je njegov pravni sledbenik, a u skladu sa clanovima 38. i
39. ovog zakona. Član 42. Procena, izdavanje, amortizacija i isplata po hartijama od vrednosti vrši se u skladu sa ovim zakonom. [sadrzaj] |
|
|
5) Samostalni
fondovi i udruženja
|
|
|
Osnivaci samostalnih fondova
i udruženja odnosno njihovi naslednici imaju pravo na povracaj
imovine fondova i udruženja i to: Član 44. Samostalnom fondu ili udruženju nepokretnosti se vracaju u skladu sa pravilima po kojima se stanovi, poslovne prostorije, gradevinsko ili poljoprivredno zemljište vraca ranijim vlasnicima - fizickim licima, a druga imovinska prava u skladu sa pravilima o vra}anju tih prava. Član 45. Ako po pravilima o prestanku fonda ili udruženja imovina prelazi na neko trece lice, to lice može pokrenuti postupak za povracaj imovine u skladu sa ovim Zakonom, ako to ne ucine osnivaci. [sadrzaj] |
|
|
6) Povracaj štednih
uloga
|
|
|
Pravo na povracaj štednih uloga
imaju njihovi vlasnici odnosno naslednici vlasnika: Član 47. |
|
[sadrzaj]
Jevrema Grujica 4,11000 Beograd,Yugoslavia
tel.+381-11-668514, fax +381-11-660752 email liga@liganews.org