Projekat Privredna i socijalna revitalizacija Srbije i SRJ

Opšte stanje Srba i velike vecine gradana SRJ krajnje je obespokojavajuce i gotovo beznadežno. Iz njega se ne može izaci daljim uprošcavanjem predstava o uzrocima i rešenjima od kojih najrasprostranjenije i najvulgarnije svu krivicu pokušavaju da prevale na pojedince medu Srbima, ili na druge narode i spoljne cinioce. Da bi se ljudi pokrenuli protiv zlog stanja i daljeg propadanja neizbežno je selektivno i direktno suocavanje sa najvažnijim cinjenicama o narodu i gradanima.

Medu dramaticnim promenama koje je srpski narod doživeo tokom XIX i XX veka one privredne su bile najslabije. Nepotpuna privatna svojina, usitnjena privredna aktivnost i tržišna privreda karakteristicna za sva zaostala društva glavne su odlike srpske privrede tog vremena. U novo doba Srbi su uglavnom bili lišeni razvoja i svojstava gradanskog društva. Na kraju XX veka privreda i društvo su u haosu i raspadanju. Istovremeno, nezaposlenost u Srbiji, od koje je samo rat gora pogibelj, iznosi 60%, a od ukupnog broja nezaposlenih 90% su mladi ljudi! Bez posla i bez perspektive oni se teže odlucuju da zasnivaju porodicu, da radaju, vec se odaju drogi, alkoholu i kriminalu.
U naznacenim okolnostima neizbežno se namece zakljucak da je povecanje zaposlenosti mladih ljudi osnovni uslov ekonomske i društvene revitalizacije i gradanske emancipacije, pa time i nacionalnog opstanka Srba i drugih gradana Srbije i SRJ. Samo privredna aktivizacija mladih ljudi može popraviti ekonomsko stanje i perspektive ostalih: dece, penzionera, prikriveno i stvarno nezaposlenih gradana.

Rešavanje problema nezaposlenih prvoredno traži temeljnu promenu rigidne privredne strukture koja je politicki - voluntaristicki formirana. Otuda proisticu glavni zadaci strategije ekonomske i socijalne revitalizacije Srbije i SRJ: a) izgradnja podsticajnog privrednog ambijenta; b) kreiranje efikasnog razvojnog programa; i c) izrada novog socijalnog modela. To je model tržišno socijalne ekonomije gde su glavna uporišta: a) malo i srednje privatno preduzetništvo; b) konkurencija i c) nova podsticajna uloga države. On se zasniva na najnovijem modelu Evropske Unije i preporukama Samita o socijalnom razvoju OUN - tzv. Modelu pune zaposlenosti ( sustanable, job - creating growth) koji podrazumeva vece korišcenje ljudskog, a manje prirodnog kapitala, kao i niz mera u cilju socijalnog razvoja i eliminisanja siromaštva.

Realno je ocekivati da ce se realizacija strategije odvijati u vrlo rigidnim okolnostima što predpostavlja dobro osmišljenu organizaciju posla, ogroman zajednicki napor uz minimum finansijske podrške spolja.