Predmet i cilj

Svrha ovog projekta je efikasno rešavanje problema vracanja i nadoknade nepokretne imovine koja se u ovom trenutku ne može jednostavno vratiti u fizickom obliku. Ovo se prvenstveno odnosi na porušene objekte i one nepokretnosti (stanove) koji se u ovom momentu nalaze u posedu fizickih lica koja su stekla odredena prava zakonskim putem te se ista moraju razrešiti na teret države.

Ovim projektom mogao bi biti rešen i problem vlasnickih stanova opterecenih stanarskim pravom.

U Srbiji je Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine oduzeto 70.000 stanova, od cega je 35.000 odmah izuzeto iz nacionalizacije, vraceno vlasnicima i optereceno stanarskim pravom. 35.000 je ostalo nacionalizovano, što je najmasovnije oduzimanje što se tice stambenog prostora. Sudbina i jedne i druge kategorije stanova bila je slicna. Po unutrašnjosti zemlje takve zgrade su masovno rušene tako da je njihov koncentrat u Beogradu. Kada su u pitanju stanovi u privatnom vlasništvu koji su optereceni stanarskim pravom po zvanicnoj statistici iz 1994. godine njihov broj je bio 8.800 od cega je 6.600 bilo u Beogradu, a ostalo u drugim mestima Srbije (2.200). Po nekim skorijim procenama broj takvih stanova u Beogradu nije veci od 3.000. Razlog ovom smanjenju je dalje rušenje takvih objekata, ali i prodaja neuseljivih stanova koje su potom novi vlasnici raseljavali. Od nacionalizovanih stanova znatan broj je pripadao zadužbinama i legatima te nije mogao biti predmet prodaje, a ako je kojim slucajem bio prodat to je cinjeno kršenjem zakona. S toga se procenjuje da oduzetih prodatih stanova u Srbiji ima oko 12.000. Iz svega recenog sledi da je potreba za izgradnjom stambenog prostora 12.000 + 3.000 = 15.000 stanova prosecne velicine 70 m2.

Realizacija

Za potrebe realizacije ovog projekta potrebno je formirati poseban fond kojim bi upravljao Upravni odbor sacinjen od predstavnika Države i originalnih vlasnika oduzete imovine udruženih u Ligu za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, oformljen na paritetnoj osnovi.
Vlasnici gradevinskog zemljišta i nepokretnosti koje su urbanistickim planom predvidene za rušenje (a prethodno vracene u naturalnom obliku) udruženi u LIGU i po svojoj sopstvenoj volji, uneli bi u fond svoje nepokretnosti kao osnov za dobijanje hipotekarnih kredita od stranih banaka.

Efekti

Na ponudenim lokacijama (prvenstveno najatraktivnijim) gradilo bi se po uslovima predvidenim urbanistickim planom. Za svaki izgradeni m2 stambenog ili poslovnog prostora potrebno je oko 1000 DEM (ukljucujuci i placanje komunalnih usluga), a tržišna vrednost izgradenog stambenog prostora je 2.500 - 3.000 DEM, dok je poslovni prostor 6.000 DEM i više po 1 m2 (cene nepokretnosti u Beogradu). Dakle, za 1.000 DEM kroz izgradnju bi se stvorila vrednost u proseku od 4.500 DEM. Ukoliko se prednost dâ poslovnom prostoru profit bi bio veci.

U zavisnosti od vrednosti zemljišta i eventualnih porušenih objekata i velicine novoizgradenog zdanja, vlasnik istih bi u nadoknadu dobio izgraden prostor na svojoj lokaciji po unapred potpisanom ugovoru (10 - 30% od novoizgradenog objekta), 20% bi bilo ponudeno na prodaju u cilju vracanja kredita ili obnove ciklusa gradnje, tako da bi 50 - 70% ostalo za rešavanje pitanja povracaja oduzete imovine.

Ukoliko bi ovaj projekat obuhvatio i raseljavanje stanara koji imaju stanarska prava u privatnim stanovima, stanari bi morali da participiraju u ceni stana ako žele da postanu vlasnici novoizgradenih stanova, a njihovo ucešce u ceni stana bilo bi umanjeno za vrednost stanarskog prava koja poseduju. Njihova participacija bi uvecala finansijsku vrednost fonda.

Na ovaj nacin - pokretanjem gradevinske operative stvorili bi se uslovi za multiplikovanje privredne aktivnosti i porast zaposlenosti u zemlji.

Projekat nudi izuzetno kvalitetnu kompenzaciju za spornu imovinu oko koje bi se lako dogovorili originalni vlasnici i otkupci stanova. Pri svemu treba voditi racuna da su od originalnih vlasnika oduzimana celokupna imanja sa zemljištem, a da su otkupci stanova otkupljivali samo stambeni prostor te je vrednost kojom bi njih trebalo obeštetiti znatno manja.

GLAVNA NAPOMENA

Preduslov za realizaciju ovog projekta je zabrana prometa imovine oduzetog porekla do donošenja Zakona o vracanju nepravedno oduzete imovine i obeštecenju da bi se
1) kolicina imovine za obeštecenje svela na minimum, i
2) stvorio dovoljan fond privatnih nepokretnosti na osnovu kojih bi se uzimali hipotekarni krediti za izgradnju.
U smislu tacke 1) iz prethodnog stava, kroz Zakon o ekstra profitu Država bi od obaveznika placanja mogla povratiti nepokretnu imovinu koju su isti stekli putem privilegovanih položaja (uzurpirali) i koja kao takva podleže reviziji vlasništva. Vracanjem u državni posed takva imovina postaje oslobodena za fizicki povracaj (lokali, poslovni prostor i sl.). Na kraju, ali ne i po važnosti, podsecamo da je glavni preduslov za uspešno rešenje procesa restitucije precizna evidencija imovine koja mora biti predmet posebnog zakona.